
Удружење туристичких водича Новог Сада

Сремски Карловци



Саборнa црквa Светог Николе
Градња Саборне цркве Светог Николе у Сремским Карловцима започета је 1758. на подстицај Карловачког митрополита Павла Ненадовића, по плановима израђеним у Бечу, на месту старе цркве из турског времена. . Године 1760. зидани су торањ и купола, по пројекту Захарија Орфелина, а црква је потпуно завршена 1762.
Саборна црква Светог Николе у Сремским Карловцима спада у ред најважнијих храмова Српске православне цркве и има огроман верски значај за српство.
Храм има и велики културно-историјски значај. Завод за заштиту споменика културе Војводине категорисао је Саборну цркву као културно добро од изузетног значаја, јер се у њој, поред фресака, слика Паје Јовановића и других вредних верских и уметничких предмета налазе и две реликвије - делови моштију другог српског архиепископа Светог Арсенија Сремца и Чудотворна икона Пресвете Богородице Бездинске.



Карловачка гимназија
Карловачка гимназија најстарија је српска гимназија. Почела је са радом 1791. године у Сремским Карловцима.
Главни иницијатори и финансијери су били митрополит Стефан Стратимировић и трговац Димитрије Анастасијевић Сабов, који је издвојио замашну суму новца за изградњу школе.
Гимназија је почела са радом 1. новембра 1791. године и имала је шест разреда, четири нижа („граматика“) и два виша („хуманиора“).
Данашња зграда је саграђена 1891. године по пројекту Јулијуса Партоша. Школа има веома вредну библиотеку за историју Срба. Данас је у овој згради филолошка гимназија.



Фонтана „Четири лава“
Фонтана „Четири лава“ је једна од најпознатијих грађевина у старом језгру Сремских Карловаца. Чесма се налази у средишњем делу Трга Бранка Радичевића, као главног трга Сремских Карловаца.
Фонтана „Четири лава“ је подигнута 1799. године, у част завршетка радова око првог водовода у Сремским Карловцима. За подизање чесме посебно се залагао др Јован Живковић, док је главни покровитељ био митрополит Стефан Стратимировић.