Музеји и галерије Новог Сада

Музеј савремене уметности Војводине

Музеј савремене ликовне уметности у Новом Саду основан је 1. фебруара 1966. одлуком Скупштине АП Војводине

и под називом Галерија савремене ликовне уметности. Назив установе промењен је 1996. године, уз препоруку и сагласност Министарства културе Републике Србије, а имајући у виду да је од свог оснивања, Галерија обављала делатност која одговара функцији, обиму и карактеру рада музеја савремене уметности.
У музејском фонду налазе се сабране збирке ликовне уметности које представљају историјски преглед поетика и појава у уметничким збивањима у Војводини друге половине 20. века. Уметнички фонд садржи 2500 уметничких радова (слика, скулптура, графика, цртежа и радова из области проширених медија), а његов значајан део чине донације војвођанских уметника: Милана Керца, Милете Виторовића, Стојана Трумића, Душана Миловановића, Зорана Петровића, Богомила Карлавариса, Анкице Опрешник, Бошка Петровића и један број мањих донација.

У оквиру Збирке стране уметности налазе се дела неких од најпознатијих имена светске уметности: Виктора Васарелија, Hundertwasera, Rafael Sotoa, Jim Cavea и других.

Музеј Новог Сада

Музеј града Новог Сада основан је 1954. године и припада категорији градских музеја комплексног типа, чија делатност обухвата развој града од његовог настанка до савременог доба.
Сачињавају га: Одељење за археологију са збиркама из праисторије, антике и средњег века, Одељење за историју са збиркама из области привредне, друштвено-политичке историје и историје Петроварадинске тврђаве, Одељење за културну историју са збиркама из области ликовне, примењене уметности, школства и издаваштва, Одељење за етнологију са збиркама из области занатства, руралне архитектуре, свакодневног и обичајног живота и Завичајна галерија која прикупља дела савремене ликовне уметности.

Музеј Војводине

Установа културе са музеолошком традицијом дугом више од 150 година, један је од највећих музеја комплексног типа у Србији који у својим збиркама чува непроцењиву културну баштину прикупљену на подручју Војводине. Основан је 1847. године у Пешти, на седници Управног одбора Матице српске, на иницијативу угледних Срба из Војводине под називом „Српска народна збирка или Мусеум”.
Године 1933. отворен је Музеј Матице српске, прва јавна културна институција ове врсте у историји Новог Сада,

са задатком скупљања, чувања музејских аквизиција са подручја Војводине.
Музеј Матице српске оформио је следеће збирке: галерију слика, археолошку, етнолошку и нумизматичку збирку, збирку драгоцених фотографија и клишеа, библиотеку и архив.
После Другог светског рата почиње динамичан развој музејске делатности у АПВ. Године 1947. оснива се Војвођански музеј са збиркама из археологије, историје, етнологије, уметности, зоологије, ботанике, геологије, палеонтологије и минерологије.

Галерија Матице Српске

Најбогатији уметнички музеј српске уметности новијег доба. Основана је 1847 године.
Као самостална установа Матице српске делује од 1958. године.
Њена стална изложба хронолошки приказује одабрана дела из целокупног уметничког фонда који садржи око пет хиљада уметничких радова значајних за националну историју уметности новијег доба и културу српског народа у Војводини од краја 17. до краја XX века. Сва уметничка дела која је Галерија Матице српске примила на поклон од многобројних дародаваца, преузела на чување од Српске православне цркве и других власника, откупила
из приватног власништва или прибавила планским копирањем зидних слика, чувају се, проучавају, заштићују и користе под одговарајућим условима. У зависности од физичких, уметничких и културно историјских својстава, уметничка дела у фонду Галерије разврставају се у систематске збирке српског сликарства, графике, цртежа, скулптуре, олеографија и копија. Све збирке су доступне јавности. Могу да се разгледају у сталној поставци и на повременим изложбама.